Ako vam posle više razgovora prija mir, a posao traži stalnu komunikaciju, možete se pitati kako da sačuvate vreme i energiju za sebe. Oznaka „introvert” može biti polazna tačka za razumevanje sopstvenih potreba, ali sama po sebi ne govori koliko ste sposobni za rad sa ljudima.
Introverzija i ekstroverzija opisuju raspon osobina i ponašanja, a ne dve grupe sa unapred određenim zanimanjima, talentima ili pravilima za veze. APA rečnik psihologije opisuje ih kao kontinuum. U modelu Big Five, koji predstavlja Berkeley Personality Lab, ekstroverzija je jedna od pet širih dimenzija ličnosti.
Introverti kao predmet zabluda i predrasuda
Nije korisno pretpostaviti da je tiša osoba nedruželjubiva, niti da je pričljiva osoba bolji sagovornik. Potreba za samostalnim radom, veština slušanja i spremnost da se kaže „ne” zaslužuju da se posmatraju zasebno, kroz konkretno ponašanje. Neko može manje govoriti na sastanku, a veoma jasno razgovarati sa klijentom kada ima vremena da se pripremi.
Iz izraza „introvert” ne možemo zaključiti da osoba ima određenu reakciju nervnog sistema, da mora izabrati mirno zanimanje ili da ne može razvijati komunikacijske veštine. Umesto objašnjenja da se dve grupe razlikuju „samo” po izvoru energije, korisnije je pitati: koje situacije vam prijaju, koje vas iscrpljuju i šta možete promeniti u načinu rada?
Introvert i ekstrovert u vezi
Dvoje ljudi može želeti različitu učestalost dopisivanja, razgovora ili izlazaka. Te potrebe ne treba unapred pripisivati tipu ličnosti. Oznaka ne govori koliko je nekome važna bliskost, kako rešava nesuglasice ili hoće li ostati u vezi.
Na primer, ako vam nakon posla treba predah, možete reći: „Želim da razgovaramo, ali sada mi treba pola sata mira. Da li ti odgovara da se čujemo posle večere?” To je predlog za dogovor, a ne univerzalno pravilo za introverte. Pitajte i drugu osobu šta joj znači kontakt i zajedno tražite raspored koji uvažava oboje.
Kako da organizujete posao i vreme za sebe
Počnite od konkretne radne nedelje. Zabeležite kada su razgovori najzahtevniji: tokom uzastopnih sastanaka, u buci, uz česte prekide ili kada očekivanja nisu jasna. Takav pregled može pomoći da razgovor o uslovima rada bude precizniji od zaključka „ovaj posao nije za introverte”.
- Za važan razgovor pripremite nekoliko pitanja ili kratku belešku, umesto da od sebe očekujete trenutni odgovor na sve.
- Kada posao dozvoljava, između razgovora ostavite vreme za beleške i završavanje započetih zadataka.
- Sa kolegama dogovorite kada ste dostupni i koje informacije je lakše razmeniti pisanim putem.
- Pauzu birajte prema trenutnim potrebama: nekada će vam prijati društvo, a nekada tišina.
Ovo su mogućnosti koje možete isprobati i prilagoditi, bez obećanja da odgovaraju svakom poslu ili svakoj osobi. I odnose van posla organizujte prema svojim i tuđim potrebama. Ne postoji pravilo da je za introverte najbolje viđanje jednom mesečno. Vreme za sebe i pripadnost zajednici ne moraju se međusobno isključivati.
Postavljanje granica
Jasno izrečene granice daju drugima priliku da razumeju šta vam je potrebno. Na primer: „Danas bih pauzu proveo sam, pa možemo razgovarati kasnije.” Možete odbiti razgovor bez omalovažavanja sagovornika ili nagađanja da ga nije briga za vas.
Dogovor treba da bude konkretan i obostran. Ako se okolnosti promene, vratite se razgovoru. Cilj nije da uvek budete sami ili da uvek budete dostupni, već da jasno kažete šta možete i da saslušate drugu osobu.
Kada potražiti podršku
Pre nego što svaku teškoću pripišete introverziji, razmotrite i opterećenje poslom, uslove rada i konkretne odnose. Ako vam teškoće duže narušavaju svakodnevicu, možete razgovarati sa stručnjakom o tome šta vas muči i kakvu podršku želite. Nije potrebno postaviti sebi dijagnozu niti odlučiti da morate postati ekstrovert da biste zatražili pomoć.
Tekst služi razumevanju svakodnevnih potreba i komunikacije. Ne predstavlja test ličnosti niti procenu pojedinca.
