Psihologija obmane: nekoliko tehnika za otkrivanje laži

obmana, laž, kako prepoznati laž, psihologija obmane, iskrenost, istina, govor tela
Poverenje je osnova društvenog života na svim nivoima, od romantike i roditeljstva do vlade. Obmana ga uvek potkopava
Zakaži sada

Obmana se odnosi na čin – veliki ili mali, okrutan ili ljubazan – podsticanja ljudi da veruju u informacije koje nisu istinite. Laž je vid obmane – iznošenje nečeg za šta se zna da je neistinito sa namerom da se neko prevari.

Iako je većina ljudi generalno iskrena, čak i oni sa pretplatom na iskrenost, ponekad budu deo obmane. Studije pokazuju da prosečna osoba slaže nekoliko puta dnevno. Neke od tih laži su velike, ali najčešće su to male, nevine laži, koje koristimo kako bismo izbegli neprijatne situacije ili poštedeli nečija osećanja.

Koliko je lako prepoznati laž?

Psiholozi se već dugo bave pitanjem kako da utvrde da li neko govori istinu. Naučna literatura na temu obmane je ogromna, ali je isto toliko zastupljena i nenaučna, popularna literatura. Pored mnoštva napisanih knjiga, društvene mreže nude hiljade naizgled brzih i lakih tehnika, a razni priručnici pružaju nam informacije o tome kako tačno detektovati laž.

Međutim, poruka iz psihološke literature na temu ljudske obmane jasna je i prilično dosledna: Ne postoji nijedan pouzdan pokazatelj obmane. Pinokiov nos ne postoji u stvarnom životu, a jedan od razloga zašto je tako teško uočiti obmanu je taj što se svaki lažov ponaša drugačije, i ne nužno drugačije od onih koji govore istinu.

Utvrđeno je da iz širokog spektra fizičkog i verbalnog ponašanja, neki lažovi pokazuju jednu ili više, ili nijednu od karakteristika, kako kontinuirano, tako i isprekidano kada lažu, dok drugi ne. Na primer, smeh i osmehivanje, pomeranje ruku i prstiju, dodirivanje sebe, mucanje, skretanje pogleda, glumljenje poteškoća u prisećanju i odgovaranje na pitanja nakon određenog vremena, neke su od karakteristika lažova, ali ne uvek. Osobe koje govore istinu takođe redovno pokzuju neka ili sva svojstva ovakvog ponašanja, i ne uvek.

Istraživanja pokazuju da ljudi nisu dobri u otkrivanju laži. Psiholozi veruju da je to delimično zato što ljudi imaju pristrasnost prema istini i ne traže laži u svakodnevnim interakcijama. Takođe se pokazalo da profesionalci gaje pristrasnost prema lažima i veoma često traže indikatore laganja u interakciji sa ljudima. Ovakve pristrasnosti ometaju način na koji razumemo svet oko sebe, što zauzvrat utiče na naša mišljenja i odluke.

Da li postoje izuzeci?

Ljudi su, međutim, daleko bolji u uočavanju obmane kada je u pitanju član porodice ili druga bliska osoba koju veoma dobro poznaju. Tada je lakše prepoznati da se osoba ponaša drugačije ili da nešto nije sasvim u redu, što može biti znak upozorenja. Roditelji su često u stanju da otkriju kada su njihova deca sklona obmni. Svakodnevno ponašanje deteta dobro im je poznato, usled redovne interakcije, pa se promene u uobičajenom brzo uoče, neretko izgledajući čudno.

Iako istraživanja otkrivaju brojne izazove kada je u pitanju otkrivanje laži, literatura nam nudi smernice o tome kako povećati šanse da primetimo lažljivca, čak i kada se radi o osobi koju ne poznajemo. Verbalni znaci su mnogo pouzdaniji za prepoznavanje prevare od fizičkog ponašanja ili govora tela. Kada se oslonimo samo na govor tela, umanjujemo sposobnost da uočimo obmanu.

obmana, laž, kako prepoznati laž, psihologija obmane, iskrenost, istina, govor tela
Kako bismo izbegli neprijatne situacije ili poštedeli nečija osećanja, često i sami slažemo

S obzirom na to da je laž obično mentalno zahtevnija od istine, upravo ovo dodatno mentalno opterećenje može se iskoristiti kao pomoć pri uočavanju laži.

Istraživanja nam otkrivaju nekoliko efikasnih pristupa za otkrivanje laži. Ove tehnike su proizvod laboratorijskog rada profesionalaca i, u novije vreme, tehnologija koje se koriste za efektivno oponašanje stvarnog sveta.

Postavljajte prava pitanja

Reči su nosioci obmane, zato bi svako pitanje trebalo da izmami što više reči. To znači da treba postavljati otvorena pitanja. Na primer, „Ispričajte mi sve o vremenu kada ste živeli u inostranstvu“, umesto „Kažete da ste živeli u inostranstvu“. Prvo pitanje iziskuje potpuniji i detaljniji odgovor. Drugo pitanje je zatvorenog tipa i na njega se može odgovoriti samo sa „da“ ili „ne“.

Neka se svako pitanje računa

Ne postavljajte besmislena pitanja samo da biste nešto rekli. Umesto toga, postarajte se da vas svako pitanje vodi ka cilju, a to je raspoznavanje istine u onome što vam neko govori.

Budite taktični

Ukoliko odgovore možda i znate unapred, svejedno razmislite o postavljanju pitanja. To će vam omogućiti da shvatite da li je osoba generalno iskrena ili ne. A kada postavite pitanja na koja ne znate odgovor, imaćete neki uvid u to kako se osoba ponaša kada je iskrena, ili kada nije.

Slušajte

Ispitivači bi trebalo da govore što manje, kako bi svoje vreme posvetili tome da slušaju, razmisle i u potpunosti razumeju odgovore na svoja pitanja. Neka svako pitanje bude od važnosti, i neka ih bude što manje.

Budite radoznali, ali ne agresivni, formalni ili optužujući

Ispitivanje osobe predstavlja složenu socijalnu interakciju, koja će često biti prijatnija i daleko produktivnija ukoliko ispitanik stupi u kontakt sa osobom na način koji izgleda kao bezazleno prikupljanje informacija.

Uključite vremenski element u svoja pitanja

Prebacivanje između prošlih, sadašnjih i budućih namera često može biti toliko mentalno zahtevno za lažove da nehotice otkrivaju svoju obmanu praveći greške, protivrečeći sebi i / ili činjenicama koje ispitivač zna.

Tražite pojašnjenje

Ovo je vrsta pitanja kojom se iziskuje više detalja o prethodnom odgovoru. Lažovi se često bore sa detaljima, a mogu biti i nedosledni tokom prepričavanja ili ponavljanja detalja.

Čak i uz upotrebu ovih psiholoških tehnika, uočiti laž ostaje izazov. Istraživanja su svakako pokazala da se šanse mogu značajno poboljšati kada upotrebimo navedeni pristup i sistematično ga primenimo prilikom postavljanja pitanja.

A kada neko nov zakorači u naš život, ne zaboravimo ipak da je poverenje najlepši kompliment koji mu možemo udeliti, i da predstavlja temelj na kome gradimo sve svoje odnose. Kada prihvatimo da ne moramo unapred znati sve pre nego što otvorimo svoje srce, dajemo šansu i sebi, i drugome, da nas istina prijatno iznenadi.