U poslednjih nekoliko godina mnogo se napredovalo u razumevanju postporođajne depresije kod majki i u pronalaženju različitih načina da se podrži i poboljša mentalno zdravlje žene. Sa druge strane, izazovi sa kojima se sreću očevi kao novopečeni roditelji se retko ili skoro nikada ne spominju u diskusijama koje se tiču postporođajnog zdravlja. Za muškarce je ovo novo iskustvo takođe zbunjujuće, bolno i stresno. Istraživanja pokazuju da više od 25% očeva pati od depresije tokom detetove prve godine koja često prolazi nedijagnostikovana i stoga se ne leči. Međutim, mentalno zdravlje očeva igra podjednako bitnu ulogu u kvalitetu mentalnog zdravlja cele porodice.
Biti otac donosi more hormonalnih promena.
Roditeljstvo donosi mnogo novina i za žene i za muškarce. Ni jedno ni drugo nisu iskusili takve biološke, psihološke i relacione promene još od puberteta. Iako mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje govore o tome na šta žene treba da budu spremne, veoma mali broj posveti pažnju i muškarcima. Ovo je naročito bitno kada su u pitanju biološke i hormonalne promene koje utiču na ponašanje i raspoloženje očeva.
Nekoliko meseci pre rođenja deteta nivo testosterona opada dok se nivoi hormona poput prolaktina i vazopresina povećavaju i na taj način prepremaju muškarca da preuzme novu ulogu oca. Dešavaju se promene u mozgu koje čine da budu osetljiviji na plakanje, da se lakše emocionalno povezuju sa detetom i da imaju više razumevanja za detetove potrebe. Međutim, baš kao kod žena, ove hormonalne promene mogu da doprinesu razvijanju depresije i različitih poremećaja raspoloženja.
Biti otac donosi mnogo psiholoških izazova.
Prelazak muškarca u ulogu oca donosi niz psiholoških izazova. Novonastali otac mora da razreši konflikte, nesigurnosti i probleme koje ima sa svojim ocem i vaspitanjem, da nauči da zavisi od drugih i da dopusti da drugi zavise od njega. Nijedna od ovih promena ne bi trebalo da se dešava bez podrške i razumevanja, bilo da je to od strane partnerke ili stručnog lica.
Takođe, novonastali očevi se nalaze u poziciji gde na konstruktivan način treba da rešavaju konflikte koji se tiču roditeljstva, dok seksualni odnosi i emotivna i relaciona bliskost sa partnerkom padaju u drugi plan. Mnogi muškarci počinju da osećaju krivicu i zbunjenost dok pokušavaju da pomire svoju ulogu oca sa ulogom partnera i sa činjenicom da su psihološka i emotivna podrška i fizička bliskost koju su imali sa partnerkom sada na drugom mestu. Dodatno, nemali broj očeva se suočava sa povećanim stresom na radnom mestu jer osećaju da su finansijski teret i potreba da doprinose pali većinski na njih.
Mentalno zdravi i jaki očevi su dobri očevi.
Uz pomoć svojih partnerki i/ili stručne pomoći očevi mogu da se osećaju bitno, ponosno i korisno u novim ulogama dok se u isto vreme bore sa svojim sumnjama, strahovima i anksioznošću. Čim počnu da se brinu i igraju sa detetom aktivira se hormon oksitocin i sa njim i zadovoljstvo i potreba da približe detetu svet koji ih okružuje. Prvih nekoliko godina muškarci umeju da budu posebno emotivni dok primećuju kako ispunjujuć može da bude sam čin držanja deteta, kao i pružanja zaštite i sigurnosti. Mnoge studije su pokazale da uloga zaštitnika i negovatelja deteta pozitivno utiču na samopouzdanje muškarca.
Očevi koji osećaju da imaju podršku su dobri za čitavu porodicu.
Studije su pokazale da zainteresovanost i uključenost očeva u odgajanje dece pomaže sprečavanju problema u ponašanju, pospešuju rezultate u školi, sposobnost rešavanja problema i intelektualnu sposobnost. Pored svega ovoga, emocionalno dostupni očevi doprinose detetovom emocionalnom razvoju, socijalnim veštinama, emocionalnoj inteligenciji i slično. Takođe, emocionalno dostupan muškarac utiče u velikoj meri i na mentalno zdravlje svoje partnerke. Žene sa emocionalno dostupnim partnerima pate mnogo manje od stresa, anksioznosti i depresije kako za vreme trudnoće tako i posle.
Kako pomoći novonastalim očevima?
Mnogi muškarci nikada ne dobiju potrebnu pomoć i podršku. Stoga je bitno da se ima na umu da očevi pate od postporođajne depresije i problema sa mentalnim zdravljem podjednako kao i majke. Oni takođe mogu da iskuse gubitak interesovanja za aktivnosti koje su im nekada pričinjavale zadovoljstvo, promene u spavanju i težini, probleme da se koncentrišu i da donose odluke, da ih proganjaju misli o krivici, bezvrednosti, kao i o smrti i samoubistvu. Nažalost, mnogi od njih se nikada ne obrate za pomoć jer se plaše da će da ispadnu smešni, slabi ili da će na ovaj način da budu ,,manje muškarci”. 
Došlo je vreme da se obrati pažnja i na mentalno zdravlje muškaraca i da se prestane sa stavom kako se promene u porodici manje tiču očeva nego majki. Ako ste se pronašli u ovom tekstu i ne znate kako da se nosite sa izazovima koje donosi roditeljstvo, slobodno se obratite stručnom licu za pomoć.
