Kako mladi razvijaju zavisnost – i kako je mogu prevazići

zavisnost, zloupotreba supstanci, alkohol, droga, alkoholizam, psihoaktivne supstance, lečenje zavisnosti, bolesti zavisnosti
Trezvenost ne mora značiti socijalno otuđenje
Zakaži sada

Poremećaji zloupotrebe supstanci mogu imati trajni uticaj na život osobe, narušavajući njeno samopoštovanje, fizičko i mentalno zdravlje, rad ili školski učinak, kao i bliskost i  odnose sa voljenim osobama.

Za mladu osobu životni putevi se lako razilaze- neki putevi vode u dobrobit, intimnost, sigurnost i uspeh; drugi vode u borbu, narušavanje zdravlja i izolaciju. Zloupotreba supstanci, u bilo kom dobu, može biti pogubna za um, telo i duh, a posebno kod mladih ljudi može definisati smer budućeg životnog puta.

Zloupotreba supstanci u godinama kada se osoba formira posebno je destruktivna. Statistika pokazuje da se 5.1 miliona mladih ljudi – definisanih uzrastom između 18 i 25 godina – bori sa alkoholizmom ili zavisnošću od psihoaktivnih supstanci. Podjednako je zabrinjavajuća i činjenica da 87% njih ne zatraži pomoć. Bez neophodne podrške i pružene pomoći, patnja usled negativnih obrazaca razmišljanja i ponašanja nastavlja se i u odrasloj dobi.

Kako zavisnost utiče na mlade ljude

Upotreba alkohola i droga često počinje baš u adolescenciji. U ovom dobu tinejdžeri imaju potrebu da se bolje upoznaju sa svim onim što im se sviđa ili ne sviđa. Kao rezultat toga, veća je verovatnoća da će eksperimentisati – uključujući i upotrebu supstanci.

Za mlade ljude, čiji se mozak još uvek razvija u srednjim dvadesetim godinama, veći je rizik, i veća naneta šteta. Područja mozga koja se aktivno razvijaju tokom adolescencije uključuju prefrontalni korteks,  predeo limbičkog sistema i mijelinski omotač. Prefrontalni korteks kontroliše sposobnost donošenja odluka i rasuđivanje, planiranje i snagu volje. Limbički sistem kontroliše emocije, motivaciju i emocionalno učenje. Mijelinski omotač omogućava električnim signalima da efikasno putuju kroz mozak. Ova područja, koja služe kognitivnim, bihevioralnim i emocionalnim regulacijama, mogu biti posebno osetljiva na negativne efekte alkohola i droga.

Kulturne norme društva na droge i alkohol često gledaju kao na sastavni deo mladosti. Zbog toga osobe sa problemom zavisnosti nekada i ne prepoznaju da imaju problem. Mladim osobama može biti komplikovano da razlikuju socijalno ispijanje i upotrebu droga od problema zavisnosti, kada je upotreba među vršnjacima široko rasprostranjena.

Čak i mladi ljudi koji su svesni da imaju problem mogu se suočiti sa preprekama u lečenju, uključujući stigmu i opšti strah da će ih trezvenost udaljiti od društva i da će time izvršiti „socijalno samoubistvo“.

Faktori rizika za alkoholizam i zavisnost od psihoaktivnih supstanci

Kada je mlada osoba spremna da se potraži stručnu pomoć, deo uloge tima za lečenje je da pomogne pacijentu da razume koren svog problema zavisnosti, kako bi započeo održive pozitivne promene. Katalizatori zavisnosti razlikuju od osobe do osobe. Postoji bezbroj razloga iz kojih osobe od 18 do 25 godina počnu sa isprobavanjem supstanci poput droge i alkohola, što ih čini sklonijima zloupotrebi psihoaktivnih supstanci.

Mnoge osobe u ovom uzrastu su studenti koji se suočavaju sa brigama jedinstvenim ovom periodu života. Suočeni su sa pritiskom vršnjaka, željom da se uklope u određenu grupu, stresom na fakultetu ili potrebom da se opuste i povežu sa drugima.

Zavisnost mlade osobe takođe može imati koren u alkoholizmu ili zavisnosti roditelja ili drugog člana porodice, kao i u zloupotrebi supstanci u krugu prijatelja.

Mladi koji pripadaju starosnoj grupi od 18 do 25 godina takođe se mogu boriti sa pronalaženjem sopstvenog identiteta i svog mesta u svetu, posebno ukoliko se osećaju otuđeno od svojih ličnih, profesionalnih ili akademskih poduhvata. U tom slučaju drogu i alkohol smatraju bekstvom od loših misli, teških osećanja i neželjenih dešavanja.

Kontinuirana upotreba droga i alkohola može dovesti do začaranog kruga zavisnosti.  Zajedno sa nezdavim izborima i ponašanjem koje ih prati, može imati dugoročan uticaj na život mlade osobe.

zavisnost, zloupotreba supstanci, alkohol, droga, alkoholizam, psihoaktivne supstance, lečenje zavisnosti, bolesti zavisnosti
Zavisnost je bolest koja pogađa ljude svih starosnih grupa, ali rizici za mlade osobe su mnogo veći

Preklapanja između zavisnosti i drugih poremećaja

Još jedan od faktora rizika za bolest zavisnosti je i prevalencija poremećaja mentalnog zdravlja, poput depresije ili anksioznosti. Prema statistici 8.8 miliona mladih bori sa nekim vidom poremećaja mentalnog zdravlja, a skoro polovina njih se ne leči.

Podaci Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje (NIH) pokazuju da mlade osobe od 18 do 25 godina imaju veću stopu mentalnih, kao i ozbiljnih mentalnih bolesti od odraslih osoba između 26 i 49 godina starosti. Stope lečenja su takođe niže za mlađe ljude. Ukoliko se ne leče, osećaj beznađa i druge negativne emocije koje lako prevladaju, mogu dovesti do toga da se osoba okrene zloupotrebi supstanci kao obliku samolečenja ili utehe. Ako se upotreba supstanci u potpunosti pretvori u zavisnost, osoba će morati da se posveti lečenju bolesti zavisnoti i mentalnog poremećaja koji se istovremeno javlja.

Kako pomoći mladoj osobi sa zavisnošću

To što mlade osobe uglavnom ne zatraže pomoć ne znači da im pomoć nije dostupna. Mnogi rehabilitacioni centri nude programe lečenja prilagođene specifičnim potrebama tinejdžera i mladih. Takvi programi obično nude individualnu i grupnu terapiju, kao i porodično savetovanje, jer je zavisnost bolest koja ne pogađa samo obolelu osobu. Stručnjaci za mentalno zdravlje mogu pomoći mladoj osobi da preokrene svoje negativno razmišljanje o trezvenosti, ističući da su povezivanje sa drugima i zabava mogući bez droge ili alkohola.

Pored formalnog lečenja, ključno je imati podršku porodice. Kada roditelji pruže podršku i preuzmu aktivniju ulogu, dogovaranjem sastanaka sa terapeutom i praćenjem plana oporavka, veća je verovatnoća da će osoba koja se bori ostati na dobrom putu, koji vodi ka trajnom oporavku. Roditelji takođe mogu igrati ključnu ulogu pomažući svojoj deci da pronađu centar za lečenje koji im najbolje odgovara, započinjući na taj način prvu fazu njihovog oporavka.

Ključne strategije za oporavak

Svesnost i validacija

Zavisnost je proces koji uključuje upotrebu supstanci za lečenje fizičkog i/ili emocionalnog bola i ublažavanje patnje. To nije dokaz da je voljena osoba „loša“ osoba. Oporavak je moguć.

Prihvatanje

„U redu, moja voljena osoba je bolesna. Možda mi se to ne sviđa, ali to je istina. “ Rešenje se ne može naći bez priznanja da postoji problem.

Preduzimanje koraka

Obratite se i zatražite pomoć od prijatelja, bliskih osoba i profesionalaca. Istraživanja pokazuju da je aktivno uključivanje u grupe za podršku moćan element u postizanju i održavanju dugoročnog oporavka. Imate pravo da preduzmete sve moguće korake kako bi bol bila zalečena, a oporavak dostižan.

Zavisnost je bolest koja pogađa ljude svih starosnih grupa, ali rizici za mlade osobe su mnogo veći. Pored toga što menja funkcije mozga, upotreba supstanci može dovesti do predoziranja, trovanja alkoholom i drugih teških posledica. Rane intervencije su neophodne, kao i lečenje kako bi se adolescentima i mladima pomoglo da donesu zdrave izbore koji podržavaju njihov fizički, mentalni i emocionalni rast.

Zloupotreba supstanci i zavisnost, same po sebi su teške teme, a kada se osoba nađe u ovakvom stanju, situacija može izgledati bezizlazno. Međutim, iako je najbolja politika nikada ne započeti upotrebu ili zloupotrebu bilo koje supstance, uz terapiju, posvećenost, i rad, postoje putevi koji vode ka isceljenju, uz dobre šanse za dugoročni oporavak. Pomoću odgovarajućih metoda i podrške, svako se može osloboditi zavisnosti – iako nije uvek lako, gotovo uvek je moguće.

Prethodni tekstPogurati sebe dodatno ili ipak ne? Kako da znamo šta nam je zaista potrebno
Sledeći tekstNesebična ljubav: koliki je tvoj ljubavni IQ?
Dr Petar Vojvodić
Psihijatar, REBT Psihoterapeut. Osnivač i direktor edukativnog centra Psihocentrala