5 nezvaničnih vrsta depresije

depresija, anksioznost, simptomi, simptomi depresije, dijagnostika, melanholija, distres, trauma, PTSP, gubitak, neuspeh, lečenje depresije
Svetska zdravstvena organizacija svrstava depresiju na treće mesto najčešćih bolesti širom sveta, i predviđa da će do 2030. godine biti na prvom mestu
Zakaži sada

Depresija ima mnogo lica, među kojima postoje ona koja nisu lako prepoznatljiva, i koja ne spadaju u zvaničnu dijagnozu.

Depresija je poput salate. Salate su zapanjujuće raznolike. Obilna salata od kelja i kinoe, kremasta salata od krompira, voćna salata- sve su to salate.

Kako onda grupisati tako različite stvari? Na dva načina: prvo- salata se pravi sa više komponenti (ne možete imati jedan sastojak i nazvati ga salatom). I drugo- svi sastojci salate povezani su u celinu prelivom.

Depresija je slična. Sa devet odvojenih zvaničnih simptoma (od kojih je potrebno pet ili više za uspostavljanje dijagnoze) postoji stotine mogućih kombinacija. Sve te kombinacije imaju neke zajedničke osobine – preliv, takoreći.

Glavni sastojci za preliv

Bez obzira na sveukupnu razlnolikost simptoma koje neko ima, tri stvari su uobičajene:

  • Promene raspoloženja: prema studiji u koju je bilo uključeno oko 1.200 depresivnih ispitanika, 97% osoba sa depresijom bori se sa svojim raspoloženjem. Hronično se osećaju nesrećno, beznadežno ili bespomoćno.
  • Anhedonija: nešto više od 96% osoba sa depresijom pati i od anhedonije– stanja u kome je sposobnost da se osete radost, zadovoljstvo, ili uživanje stavljena na pauzu.
  • Umor: oko 94% osoba sa depresijom oseća se umorno i iscrpljeno, sa izuzetno niskim nivoom energije.

Nakon ova tri navedena simptoma postoji ogroman spektar simptoma i stotine mogućih profila. Da stvar bude komplikovanija, neki od simptoma nalaze se na suprotnim krajevima spektra. Na primer, i gubitak apetita i prejedanje su simptomi. Isto važi i za kontradiktorne simptome poput osećaja uznemirenosti naspram osećaja težine i sputanosti. Ili, u otežavajućim okolnostima, kombinacija oba simptoma koji se smenjuju.

U svakoj kombinaciji depresija je ozbiljna. Svetska zdravstvena organizacija svrstava depresiju na treće mesto najčešćih bolesti širom sveta, i predviđa da će do 2030. godine biti na prvom mestu.

Jedna od studija otkrila je da fMRI, odnosno funkcionalna magnetna rezonanca može pomoći u razvrstavanju osoba u različite neurofiziološke podtipove depresije. Ovo zauzvrat može pomoći u predviđanju tretmana koji bi bili najdelotvorniji. Ali, sve dok fMRI skeniranje, ili druge biološke mere ne postanu deo uspostavljanja dijagnoze, moramo se oslanjati na najzastupljeniji metod otkrivanja simptoma- samoinicijativu osobe da zatraži pomoć.

I zato, kada slušamo iskustva osoba sa depresijom, šta otkrivamo? Neke od različitih profila, poput ovih pet koje predstavljamo u nastavku teksta.

Nezvanične vrste depresije

Jutarnja melanholija

Za melanholični tip ličnosti, neki istraživači tvrde da bi zapravo trebalo da bude dijagnoza.

Ova vrsta depresije je sumorna i duboka. Ništa više nije prijatno. Životna zadovoljstva isparavaju. Čak i uz lepo iznenađenje ili neke dobre vesti, podignuto raspoloženje se rasprši i nestane nakon nekoliko minuta.

Stoga ima smisla da osobe sa ovim tipom ličnosti nemaju želju da se druže ili se bave svojim omiljenim aktivnostima. Jer, u čemu je poenta kada im na kraju uvek bude sasvim svejedno?

Povrh svega, osim što se osećaju malodušno ili prazno, još jedan čest osećaj je osećaj krivice – krivica zbog nemotivisanosti, krivica zbog bolesti, krivica čak i zbog postojanja.

Melanholičnom tipu ličnosti najgore je ujutru. Često prijavljuju poboljšanje raspoloženja i povećanje nivoa energije kako dan odmiče. Situaciju otežava uobičajeno buđenje satima pre alarma, što čini da jutarnja agonija duže traje.

Anksiozni distres

Studija objavljena u časopisu Anksioznost i depresija ispitala je 260 osoba sa depresijom i otkrila da 75% njih ispunjava kriterijume anksioznog distresa. Anksiozni distres definiše se kao prisustvo najmanje 2 od sledećih simptoma- osećaj napetosti, neuobičajeni osećaj nemira, poteškoće u koncentraciji zbog brige, strah da se ne desi nešto užasno, i osećaj potencijalnog gubitka kontrole.

Anksioznost je deo odgovora na pitanje zašto depresija često ostaje neotkrivena. O depresiji obično razmišljamo kao o osećaju tuge ili nemogućnosti ustajanja iz kreveta. Ne mislimo na depresisju kada se osećamo uznemireno, napeto i iscrpljeno. Ne mislimo na depresiju kada nismo u stanju da bilo šta uradimo jer smo rastrgnuti brigama, a raspon pažnje nam je sveden na minimum. Ne mislimo na depresiju kao na jezivu strepnju da će se dogoditi nešto strašno, niti kao na ideju da ćemo odjednom pući i potpuno poludeti. Ali sve navedeno može biti deo depresije.

Prema jednom interesantnom poređenju- anksioznost je punoglavac, a žaba depresija. Anksioznost dolazi prva, obično godinu ili dve pre depresije – a zatim se transformiše u drugačiji oblik. Drugim rečima, ako nas briga odvede u depresiju, anksioznost može biti i uzrok i simptom te depresije.

Takođe, što je osoba starija, depresivne epizode postaju sve ispunjenije anksioznošću.

Trauma koja traje

Meta-analiza 57 različitih studija u kojima je ukupno učestvovalo oko 7.000 učesnika sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) otkrila je da je više od polovine takođe imalo i depresiju.

Među traumama je postojala hijerarhija – oni koji su preživeli vojne, ratne traume, i oni koji su preživeli napad druge osobe, poput silovanja ili seksualnog zlostavljanja, bili su podložniji  depresiji u odnosu na one koji su preživeli traume poput prirodnih katastrofa.

Traume u koje su uključeni međuljudski donosi mogu promeniti vaša uverenja o svetu: mogu poljuljati sposobnost poverenja; mogu uzrokovati verovanje da vas ljudi mogu izdati u bilo kom trenutku; ili da će ljudi iskoristiti vaše slabosti. Sve ovo ume da bude duboko depresivno.

Pored toga, moguće je da su trauma i depresija dvosmerna ulica. Uzmimo za primer traumu koja nastaje usled vršnjačkog nasilja. Na prvi pogled maltretiranje lako može direktno da se poveže sa depresijom, ali veoma je verovatno da su deca koja se već bore sa depresijom- ona koja se već osećaju bespomoćno i samokritično – lakša meta za nasilnike.

Otežano isceljenje od gubitka

Smrt voljene osobe. Kraj romantične veze. Iako su okolnosti veoma različite, obe situacije  predstavljaju gubitak. Ne postoji „pravi“ način da se osoba izleči od gubitka, i nema roka u kome je potrebno da ponovo počnete da se osećate dobro, ali ponekad prirodni proces isceljenja bude otežan.

Jedna od studija u kojoj je učestvovalo skoro 5.000 osoba sa depresijom pokazala je određene zanimljivosti karakteristične za depresiju izazvanu raskidom ili smrću.  Tuga i nemogućnost da se u bilo čemu pronađe zadovoljstvo bile su sasvim očekivane. Zanimljivo je da su hrana i san ostali po strani, zanemareni. U nekim drugim vrstama depresije, ljudi se bore sa svojim osećanjima hranom, ili spavanjem, kao načinom da pobegnu, ali kod gubitka i tuge, i san i apetit su isparili. Kao da je telo odlučilo da štrajkuje.

Uticaj neuspeha i padova

Gubitak posla, izbacivanje iz škole, ili neuspeh na neki spektakularan ili javni način ponekad mogu biti pokretači depresije. Jedna od studija otkrila je da ova vrsta depresije ide u duetu sa ekstremnim umorom, previše spavanja i sveprisutnim pesimizom. Ukratko opisan kao „jednostavno ne mogu“.

Osećaj krivice i hronično nezadovoljstvo takođe mogu biti dva dodatna simptoma depresije povezane sa neuspehom. Nakon neuspeha, logično je da osoba razmišlja o tome šta je pošlo po zlu, i šta je mogla da uradi drugačije. Kada se ovakve misli vrte u krug dovode do osećaja krivice.

Depreisja nije poznata po tome što je jasna i laka za kategorizaciju. Baš kao i ovih pet nezvaničnih vrsta depresije, i njihovi izuzeci, kao i mnogi drugi profili, i dalje su legitimna depresija.

Ali bez obzira na specifične simptome, depresija se leči. Nema potrebe da patite, ni vi, ni bilo ko koga volite. Iako lečenje depresije ponekad može da deluje više kao umetnost nego kao egzaktna nauka, ne zaboravite da rešenje uvek postoji.