Sport i ADHD

adhd i sport
Poremećaj pažnje i ponašanja ili ADHD (Attention Deficit and Hyperactive Disorder) je neurobihejvioralni poremećaj koji se karakteriše smanjenom pažnjom, otežanom koncentracijom, hiperaktivnošću i impulsivnošću.

ADHD spada u grupu razvojnih poremećaja. Dijagnostifikuje se u oko 5-7% dece. Međutim, dijagnoza ADHD-a je kontroverzno pitanje: da li je zaista u pitanju poremećaj ili je reč o skupu normalnog dečijeg ponašanja koje se danas manje toleriše?

Moje iskustvo u radu sa decom mi govori da ADHD postoji i da nije reč o nedostatku tolerancije na dečije nestašluke. Deca sa ovim problem usled smanjene pažnje, nemogućnosti da se koncentrišu i mirno sede na mestu bez vrpoljenja, šetanja, trčanja, skakanja, imaju značajne teškoće u školi. Nemogućnost da se koncentrišu na predavanje kao i nemogućnost da zadrže pažnju na zadatku koji je potrebno naučiti, iz razloga što se fokus veoma brzo menja sa jedne tačke na drugu, dovodi do lošeg školskog uspeha. Stalna potreba da se kreću koja se ispoljava u ustajanju sa mesta i šetanju po učionici, prepirkom i tučom sa ostalom decom, suprostavljanju nastavnicima, dovodi do sprovođenja disciplinarnih mera.  Iz razloga što ADHD dovodi do značajno otežanog funkcionisanja u školi on predstavlja problem na koji je ipak potrebno obratiti pažnju,a ne pripisati ga nedostatku roditeljske ili učiteljske tolerancije.

Jedan od tehnika koja značajno koristi deci sa ADHD-om jeste bavljenje sportom. Međutim, nisu sve vrste sporta pogodne kada je u pitanju hiperaktivnost. Dok su neke odlične i proizvode pozitivne efekte druge vrste sportova mogu proizvesti upravo suprotno.

Zašto je bavljenje sportom značajno za decu sa ADHD-om?

Bavljenje sportom omogućava deci da usmere svoju energiju na konkretnu aktivnost. Takođe, bavljenje sportom izgrađuje radne navike, pospešuje motorne veštine i uči kako da se poštuju pravila igre i slušaju instrukcije. Sve ovo su stvari koje nisu dovoljno izgrađene kod dece sa ADHD-om.

Individualni, ne grupni sportovi

Bavljenje grupnim sportovima kao što su košarka ili odbojka se ne savetuju za decu sa ADHD-om. Pokušajte da zamislite hiperaktivno dete koje čeka na svoj red na loptu ili sedi na klupi čekajući svoj red da uđe na teren. Ovo može biti frustrirajuće za njih i samim tim ne toliko korisno.gimnastika

Individualni sportovi omogućavaju deci da imaju jedan-na-jedan vreme sa trenerom, a da istoremeno budu okuženi drugom decom i uče socijalne veštine. Bavljenje individualnim sportom im omogućava da se fokusiraju na lični razvoj i da budu sve vreme aktivni.

Najbolji sportovi za decu sa ADHD-om

  1. Plivanje

Plivanje omogućava detetu da u potpunosti usmeri energiju na svoje postignuće dok je istovremeno deo tima čime razvija svoje socijalne veštine. Takođe, plivanje podrazumeva određeni ritam, potrebno je uskladiti pokret sa disanjem, što je značajno u kontrolisanju hiperaktivnosti.

  1. Borilačke veštine

Uče samokontroli, disciplini i poštovanju. Korišćenje rituala kao što je poklanjanje učitelju na početku i na kraju treninga uči decu da prihvate i razviju rutine i u drugim oblastima života.karate-i-adhd

  1. Tenis

Ne zahteva preveliku koncentraciju, a ni timski rad. Takođe, udaranje teniske loptice može da služi kao sredstvo za izbacivanje besa i frustracije koje je vrlo često prisutno kod dece sa ADHD-om.

  1. Gimnastika

Bavljenje gimnastikom razvija mišićnu svesnost i koordinaciju.

  1. Rvanje

Rvanje predstavlja odličan način za usmeravanje i učenje dece kako da kontrolišu sopstvenu agresiju.

  1. Jahanje

Dobrobit jahanja za decu sa ADHD-om je upravo u tome što interakcija sa životinjama kao što su konji predstavlja vid terapije.

  1. Atletika

Kao i u slučaju plivanja, trčanje predstavlja odličan način za usmeravanje nakupljene energije i nije potrebno da čekaju na svoj red na klupi.

Tim Psihocentrale