Hipersomnija (dnevna pospanost)

SIMPTOMI HIPERSOMNOLENCIJE (HIPERSOMNIJE)

Hipersomnolenciju karakterišu ponavljane epizode preterane dnevne pospanosti ili prolongiran noćni san. Prethodno smo ga bili naveli kao ,,hipersomnija“, no ovaj naziv ne obuhvata obe komponente njene definicije.

Pre nego da se osećaju umorno zbog nedostatka ili prekida sna prethodne noći, osobe koje pate od hipersomnolencije prisiljene su da iznova i iznova dremaju tokom dana, često u neumesno vreme, u toku posla ili jela ili u sred razgovora. Ove dremke u toku dana ne pružaju nikakvo olakšanje od simptoma.

Osobe se često teško bude iz dubokog sna i mogu se osećati dezorijentisano. Ostali simptomi uključuju:

  • Anksioznost
  • Povećanu nadražajnost
  • Smanjenu energiju
  • Nemir
  • Usporeno razmišljanje
  • Usporen govor
  • Gubitak apetita
  • Halucinacije
  • Poteškoće sa pamćenjem

Pojedine osobe gube sposobnost funkcionisanja u porodici, društvu, na poslu itd.

Poneki mogu biti genetski predodređeni za hipersomnolenciju; za druge razlog nije poznat.

Hipersomnolencija obično pogađa adolescente i omladinu.

SPECIFIČNI KRITERIJUMI ZA DIJAGNOZU HIPERSOMNOLENCIJE

Dominantna odlika je preterana pospanost koja traje najmanje mesec dana (u akutnim slučajevima) ili najmanje tri meseca (u hroničnim slučajevima), o čemu svedoče ili prolongirane epizode sna ili epizode sna tokom dana koje se događaju najmanje triput nedeljno.

  • Preterana pospanost uzrokuje klinički potvrđenu iscrpljenost i pogoršanje na društvenom i poslovnom planu, ali i na drugim važnim poljima delanja.
  • Preteranu pospanost uspešnije ne objašnjava insomnija i ne odvija se tokom ostalih poremećaja sna (npr. tokom narkolepsije, poremećaja sna povezanih sa disanjem, cirkadijalnim poremećajem ritma spavanja, ili parasomnije)
  • Ne može se objasniti nedovoljnom količinom sna.
  • Poremećaj ne nastaje zbog direktnog fiziološkog dejstva supstanci (npr. zloupotreba narkotika ili lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja.

Hipersomnolencija se može pojaviti zajedno sa drugim psihičkim ili zdravstvenim poremećajima i dovoljno je ozbiljna da zahteva kliničku pažnju i lečenje.

Može biti uzrokovana fizičkim problemom, kao što su tumor, povreda glave ili povreda centralnog nervnog sistema. Zdravstvena stanja kao što su multipla skleroza, depresija, encefalitis, epilepsija ili gojaznost takođe mogu doprineti razvoju ovog poremećaja.