Šta je patološko laganje?
Da li Vam se dešava da se nečija priča stalno menja, da obećanja ostaju neispunjena ili da proverljive činjenice ne odgovaraju onome što čujete? Ponavljane laži mogu ozbiljno da naruše poverenje. Ipak, na osnovu takvog iskustva ne možemo zaključiti da osoba ima narcisoidni, antisocijalni ili neki drugi poremećaj ličnosti.
Izraz patološko laganje koristi se za dugotrajan obrazac učestalog i preteranog laganja koji opterećuje odnose i svakodnevno funkcionisanje. Osoba može osećati da teško kontroliše laganje, ali može biti i uznemirena zbog njegovih posledica. Nema osnova da se za sve ljude koji ponavljaju laži tvrdi da ne osećaju stid, kajanje ili brigu za druge.
Kako posmatrati problem sa laganjem?
Važno je razlikovati primećenu laž, obrazac ponašanja i stručnu procenu. Samo laganje nije dovoljno za postavljanje dijagnoze, a razlozi zbog kojih neko laže ne mogu se utvrditi iz jednog razgovora.
U nastavku je šest primera ponašanja na koja možete obratiti pažnju kada je poverenje već narušeno. Oni nisu dijagnostički test. Proverite konkretne događaje, dogovore i posledice, umesto da pokušavate da pročitate nečije misli.
1. Priča se prilagođava sagovorniku.
Priča može da se menja zavisno od toga sa kim osoba razgovara. Ako različiti sagovornici dobijaju bitno drugačije verzije istog događaja, pitajte za razliku i proverite ono što se može proveriti. Ipak, svaka nepreciznost u sećanju nije namerna laž.
2. Posledice laži se umanjuju.
Kada ukažete na neistinu, razgovor se može preusmeriti na Vašu reakciju: „Previše si osetljiv“ ili „Zašto od toga praviš problem?“ To može otežati razgovor o odgovornosti. Ne morate da zaključite da osoba nema empatiju da biste rekli šta Vas je povredilo i kakav odnos očekujete.
3. Emocije ne otkrivaju pouzdano neistinu.
Neko može govoriti mirno i kada izgovara neistinu, a neko delovati uznemireno dok govori istinu. Smirenost, nelagoda ili promena teme nisu pouzdan dokaz laganja. Obratite pažnju na sadržaj onoga što je rečeno i na činjenice koje su Vam dostupne.
4. Govor tela nije dokaz laganja.
Pogled u oči, osmeh, dodirivanje nosa ili pomeranje u stolici ne mogu sami da potvrde da li je priča tačna. Ni snažan unutrašnji osećaj nije dokaz. Ako Vas nešto brine, tražite jasno objašnjenje i oslonite se na proverljive podatke; ne morate da ulazite u nadmetanje ko bolje prepoznaje laž.
5. Laž može uticati na Vaše odluke.
Laž može služiti tome da se prikrije postupak, izbegne odgovornost ili dobije nešto na šta druga osoba ne bi pristala kada bi znala činjenice. To ne znači da je svako ponavljano laganje deo pažljivo smišljenog plana. Važno je da prepoznate kako konkretno ponašanje utiče na Vaše odluke i granice.
6. Obratite pažnju na odgovornost posle laži.
Posle suočavanja sa činjenicama mogu se javiti različite reakcije: priznanje, poricanje, izgovori ili ljutnja. Jedna reakcija ne dokazuje patološko laganje. Za odnos je važno da li osoba preuzima odgovornost i da li se njeno ponašanje menja. Ako razgovor pređe u pretnje ili nasilje, prekinite raspravu i potražite pomoć koja će zaštititi Vašu bezbednost.
O postupcima u raspravi i postavljanju granica pročitajte i tekst Patološki lažov: 8 taktika.
Izvori: istraživanje Curtisa i Harta o problematičnom laganju; istraživanje o stresu, govoru tela i proceni istinitosti.
Ako imate u vašoj neposrednoj okolini nekoga sa ovim problemom, a želite da mu ili joj pomognete, posavetujte da se obrati stručnom licu za pomoć. Ona može biti od koristi i vama ako ste shvatili da ste se upleli u emotivnu ili bilo koju drugu vrstu veze sa nekim ko je patološki lažov i ne uspevate da se iz nje izvučete.
