Poremećaj ritma spavanja još se naziva i poremećaj cirkadijalnog ritma. Reč je sindromu odloženog sna, kad je počinak kasniji u odnosu na uobočajen. Manifestuje se tokom adolescencije kad se prvi put javljaju noćni izlasci, posebno u danima vikenda. Šema koja se karakteriše neskladom između rasporeda spavanja i buđenja dovodi do preterane pospanosti ili insomnije. Drugim rečima, čovekov prirodni biološki sat koji reguliše spavanje nije u skladu sa vremenom u kojem oni treba da odu na spavanje i da se probude.

Osnovne kliničke karakteristike su:

  • postoji obrazac spavanja koji nije u skladu sa poželjnim obrascem spavanja koji nameće sredina, tj. koji je usvojen od najvećeg broja ljudi u toj sredini;
  • osoba doživljava insomniju u uobičajno vreme spavanja a hipersomniju tokom dana, skoro svakodnevno najmanje jedan mesec ili ponovljeno tokom kraćih perioda vremena;
  • nezadovoljavajući kvantitet (dužina), kvalitet i vreme spavanja uzrokuju izraženu neugodnost ili remete socijalno i profesionalno funkcionisanje osobe.

Prisustvo psihičkih poremećaja (anksioznost, depresija, hipomanija itd.) ne isključuju dijagnozu poremećaja ritma spavanja, ako ovaj poremećaj dominira kliničkom slikom.

Ovde se uključuju inverzije ritma spavanje – budnost koje se javljaju kod određenih oboljeja, recimo senilne demencije ili usled uzimanja određenih supstancija (bolesti zavisnosti).

Osobe sa dezorganizovanim, varijabilnim vremenom spavanja mogu da ispoljavaju razičite psihičke poremećaje, najčešće poremećaje raspoloženja i poremećaje ličnosti. Kod osoba koje često menjaju smene na poslu ili putuju kroz razne vremenske zone može da dođe do poremećaja regulacije cirkadijalnog ritma. Ova regulacija je u osnovi biološka, ali mogu da je remete snažni emocionalni činioci kao, na primer u stresnim situacijama.

Tim Psihocentrale