Strah i zabrinutost: anksioznost, fobija ili panika
Poznato je da se strah i zabrinutost javljaju kao prirodni, odbrambeni mehanizmi čoveka, kada se nalazi u opasnosti ili je predviđa. Pored standardih oblika u kome se javljaju, mogu se javiti i u oblicima koje nazivamo: anksioznost, fobija i panika. Sve tri pomenute vrste javljaju kod osoba kao rekacija na stresor, opasnost ili preopterećenost.
Anksioznost, zabrinutost i osećaj uznemirenosti
Anksioznost, briga i stres su danas deo našeg svakodnevnog života. Ali doživljavanje anksioznosti ili stresa samo po sebi ne znači da vam je potrebna profesionalna pomoć ili da imate anksiozni poremećaj. Naprotiv, zdrava zabrinutost ili (po nekim autorima) zdrava anksioznost je neophodan signal upozorenja na opasnu situaciju. Bez zabrinutosti mi i naše telo ne bi imali impuls da se pripremimo za poteškoće koje smo predvideli u budućnosti.
ZAbrinutost prerasta u anksioznost i postaje poremećaj kada simptomi postanu hronični (dugotrajni), kada nas ometaju u svakodnevnom životu i otežavaju funcionisanje. Ako patite od hronične anksioznosti imaćete neke sledećih simptoma:
- Tenziju u mišićima
- Fizičku slabost
- Lošu memoriju
- Znojne šake
- Strah ili konfuziju
- Nemogućnost da se opuste
- Osećaj konstantne brige
- Nedostatak vazduha
- Lupanje srca
- Probleme sa stomakom
- Lošu koncentraciju
Ovi simptomi znaju biti ozbiljni i uznemiravajući žbog čega se možete osećati jako neprijatno, bespomoćno i bez kontrole.
Fobija, preterani strah
Još jedan od fenomena, koji se javlja u današnjem vremenu jeste svakako fobija. Fobija je zapravo nerealan, ili preuveličani strah od situacija, radnji ili objekata. Osobe koje imaju fobiju, često su svesne iracionalnosti svojih strahova. Simptomi koji prate ovaj fenomen najčešće su:
- Snažan i dubok strah ili anksioznost zbog određenog predmeta ili pojave, što često rezultira ukočenošću, plakanjem, prijanjanjem za drugu osobu ili bežanjem.
- Predmet ili situacija uvek izazivaju gotovo trenutni strah visokog intenziteta.
- Opasnost koju predstalja predmet fobije nije proporcionalan strahu koji se doživljava.
- Fobija može remetiti svakodnevni život. Ukoliko, na primer, osoba pati od agorafobije, neće biti u mogućnosti da izlazi iz kuće, da se druži, odlazi na posao, u školiu ili prodavnicu…
Međutim, ukoliko Vas fobija ne sprečava da funkcionišete, nema potrebe za brigu. Sa druge strane, ako stalno izbegavate određene situacije i to utiče na kvalitet vašeg života, možda bi najbolje bilo da se obratite nekome za pomoć.
Panika, panično ponašanje
Panični napad i panično ponašanje se javljaju kao iznenadni strah u slučaju neke katastrofe, kada obično, može zahvatiti i čitavu grupu ljudi. Ali može i biti prouzrokovana i mentalnim stanjem jedne osobe bez ikakvog vidljivog povoda. U oba slučaja panika često sprečava razumno reagovanje.
Iako, panično ponašanje može biti izazvano realnom i prisutnom opasnošću, ono zna da bude veoma opasno. Posebno, jer se može i lako raširiti u masi. I da još jednom ponovim: Panika ili panično ponašanje je posledica paničnog napada, koji prate gubitak kontrole i intenzivne, mračne misli, kao što su: ‘Poludeću‘, ‘Umreću‘, ‘Onesvestiću se‘ i slično. Osobe koje često imaju ovakvu vrstu napada mogu patiti od paničnog ili anksioznog poremećaja
Kada je napad panike u pitanju, simptomi se javljaju iznenadno i mogu se razviti iz mirnog ili anksioznog stanja. Takođe, specifičnost ovakvog napada je da uzrokuje i psihološke i fizičke simptome. U fizičke simptome spadaju:
- ubrzano disanje,
- ubrzan rad srca,
- drhtanje,
- znojenje,
- mučnina,
- vrtoglavica,
- peckanje,
- nateti toplote.
Pored navedenih mogu se javiti osećaji odvajanja od samog sebe, gubitak kontrole, kao i snažna želja za begom.
Svima se može desiti da dožive panični napad, ali česte i dugotrajne epizode mogu biti znak nekog poremećaja ličnosti.
Strah i zabrinutost – nužnost ili slabost
Strah i zabrinutost, je, kao što smo i na samom početku rekli prirodna reakcija čoveka kada proceni da je u opasnosti. Upravo osećajući ovu emociju, znamo da treba da reagujemo kako bismo se zaštitili. Međutim, kadkad ignorišemo signale koje nam telo šalje, što u žurbi, što zbog toga što smo pretrpani obavezama ili iz nekih drugih razloga. Zato se vremenom mogu razviti i javiti neki od gore navedenih poremećaja. Nekada samo akutno, kao upozorenje, a nekada i hronično kao poziv našeg organizma u pomoć. U oba slučaja treba da ih oslušnemo i da se obratimo nekome za pomoć, ako već nismo u mogućnosti da pomognemo sami sebi.
