Iako je anksioznost prirodna i često neizbežna emocija (kada je zovemo zdravom zabrinutošću), postoje situacije u kojima anksioznost prerasta u poremećaj koji može značajno uticati na kvalitet života pojedinca. U nastavku objasnićemo šta je anksioznost, koji su sve anksiozni poremećaji, kako se razlikuje zdrava zabrinutost od anksioznosti, kako anksioznost šteti životu osobe, njenom telu i funkcionisanju, i zašto ne treba oklevati da se potraži pomoć.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je osećaj nelagodnosti, preterane brige i straha koji se javlja kao reakcija na stres, potencijalnu opasnost ili preopterećenost. U suštini, anksioznost je naša prirodna odbrana koja nam pomaže da se pripremimo za potencijalno opasne situacije. Anksioznost može biti korisna jer nas podstiče na akciju i reagovanje, ali kada postane preterana i hronična, može prerasti u ozbiljan problem koji ometa svakodnevno funkcionisanje.
Anksiozni poremećaji i druga stanja povezana sa anksioznošću
Anksiozni poremećaji uključuju generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i specifične fobije. Anksioznost se može javiti i kod drugih stanja. Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) imaju zasebne dijagnostičke kategorije u DSM-5-TR. Pregled: Američko psihijatrijsko udruženje — anksiozni poremećaji. U nastavku su primeri iz obe grupe.
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP): osobe sa GAP-om doživljavaju hroničnu brigu i napetost, često bez jasnog razloga.
Panični poremećaj: karakteriše ga pojava iznenadnih i intenzivnih napada panike, praćenih simptomima kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca i osećaj depersonalizacije i derealizacije.
Socijalna anksioznost: intenzivan strah od socijalnih situacija, posebno onih u kojima osoba može biti procenjivana ili kritikovana.
Specifične fobije: preteran i iracionalan strah od određenih situacija, predmeta ili životinja koje osoba posledično izbegava.
Druga stanja povezana sa anksioznošću:
Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP): ponavljajuće i neželjene misli (opsesije) koje izazivaju anksioznost, praćene ritualima ili ponašanjima (kompulzije) koje osoba oseća potrebu da izvede kako bi ublažila anksioznost.
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP): reakcija na traumatične događaje koja uključuje intenzivne i dugotrajne simptome anksioznosti, kao što su intruzivne misli, noćne more i izbegavanje situacija koje podsećaju na traumu.
Zdrava zabrinutost vs. anksioznost
Zdrava zabrinutost predstavlja normalnu, adaptivnu reakciju na stresne situacije i potencijalne pretnje. Ona nam pomaže da se pripremimo za izazove i reagujemo adekvatno. Međutim, kada zabrinutost postane preterana, dugotrajna i ometa svakodnevno funkcionisanje, može se smatrati anksioznošću. Anksioznost često nema jasan uzrok, može biti nesrazmerna u odnosu na situaciju i teže se kontroliše nego zdrava zabrinutost.
Kako anksioznost šteti životu osobe, njenom telu i funkcionisanju
Anksioznost može imati razorne posledice po život osobe i njen organizam, a neki od načina na koje anksioznost šteti su:
Fizički simptomi: Anksioznost može izazvati razne fizičke simptome, kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, mučnina, vrtoglavica, glavobolja, probavni problemi i nesanica.
Emocionalni simptomi: Anksioznost može dovesti do osećaja depersonalizacije i derealizacije, konstantne brige, straha, nervoze, razdražljivosti, tuge i bespomoćnosti.
Kognitivni simptomi: Osobe koje pate od anksioznosti često imaju problema sa koncentracijom, odlučivanjem, pamćenjem i negativnim mislima.
Socijalni simptomi: Anksioznost može uticati na socijalne odnose, izolovanje od drugih, izbegavanje situacija i preterana samokritičnost.
Profesionalni simptomi: Anksioznost može ometati produktivnost na poslu, donošenje odluka, efikasnost i uspeh u karijeri.
Uticaj na kvalitet života: Sve ove posledice anksioznosti mogu značajno smanjiti kvalitet života osobe, uticati na sreću, zadovoljstvo i ostvarenje ciljeva.
Zašto ne treba oklevati i potražiti pomoć
Ako sumnjate da patite od anksioznosti ili nekog anksioznog poremećaja, važno je da ne oklevate i potražite pomoć što je pre moguće. Evo nekoliko razloga zašto je važno tražiti podršku:
Rano otkrivanje: Što ranije prepoznate simptome anksioznosti i potražite pomoć, veće su šanse da ćete uspešno upravljati ovim stanjem. Rano lečenje može sprečiti da anksioznost postane hronična i teža.
Efikasnost terapije: Postoje mnoge efikasne terapije i tretmani za anksioznost, uključujući kognitivno-bihevioralnu terapiju, lekove, savetovanje i podršku samopomoći. Potražiti pomoć može vam pružiti priliku da naučite kako da upravljate anksioznošću i poboljšate svoj život.
Prevencija komplikacija: Ako se anksioznost ne leči, može dovesti do drugih problema, kao što su depresija, zloupotreba supstanci, poremećaji ishrane, fobije i komplikacije u odnosima s drugima. Potražiti pomoć može vam pomoći da sprečite ove potencijalne komplikacije.
Poboljšanje kvaliteta života: Lečenje anksioznosti može vam pomoći da povratite kontrolu nad svojim životom, smanjite stres, poboljšate samopouzdanje i uživate u aktivnostima koje su vam nekada zadavale zadovoljstvo.
Anksioznost može imati mnoga lica, uključujući različite anksiozne poremećaje koji se manifestuju na različite načine. Važno je razlikovati zdravu zabrinutost od anksioznosti i prepoznati kada je vreme da potražimo pomoć. Lečenje anksioznosti može poboljšati kvalitet života, smanjiti stres i pružiti osobi priliku da živi ispunjen život. Ako patite od anksioznosti ili sumnjate na anksiozni poremećaj, ne oklevajte i potražite pomoć od stručnjaka.
Anksioznost može imati mnoga lica, uključujući različite anksiozne poremećaje koji se manifestuju na različite načine. Važno je razlikovati zdravu zabrinutost od anksioznosti i prepoznati kada je vreme da potražimo pomoć. Lečenje anksioznosti može poboljšati kvalitet života, smanjiti stres i pružiti osobi priliku da živi ispunjen život. Ako patite od anksioznosti ili sumnjate na anksiozni poremećaj, ne oklevajte i potražite pomoć od stručnjaka.
